Andreana Cekic – 300 svatova

Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu srecu nek me prati, trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojis na prozoru sam,
znaces da moje usne ljube nekog vrednog da zivot mu dam.

Ko da si kralj ja te pred svetom uvek hvalila,
umesto da, slike sam tvoje odmah spalila
zar svaku noc zena po zena da me remeti,
zar svaku noc da srce nema gram pameti.

Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu srecu nek me prati, trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojis na prozoru sam,
znaces da moje usne ljube nekog vrednog da zivot mu dam.

Od sebe sam budalu bezbroj puta pravila,
jer drugo sam mastala da bih s tobom starila
zar svaku noc zena po zena da me remeti,
zar svaku noc da srce nema gram pameti.

Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu srecu nek me prati, trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojis na prozoru sam,
znaces da moje usne ljube nekog vrednog da zivot mu dam.

Scroll to Top